U svetu softverskog inženjeringa poslednjih meseci sve više se govori o fenomenu koji je industrija prozvala vibe coding. Termin označava praksu oslanjanja na AI alate za generisanje koda, od jednostavnih skripti do složenih aplikacija. Ideja je jasna: umesto da programer od nule piše liniju po liniju, veštačka inteligencija predlaže i ispisuje kompletne delove koda, dok ljudi usmeravaju, proveravaju i doteruju krajnji rezultat.
Na papiru, to znači brži razvoj i manju rutinu. U praksi, međutim, otvara se novo pitanje: da li programeri postaju samo “AI bebisiteri”?
Od kreatora do nadzornika
Senior developeri, koji su decenijama važili za glavne arhitekte sistema, danas sve češće provode dane pregledajući kod koji je napisao AI. Umesto kreativnog rešavanja problema, njihov posao se svodi na proveru funkcionalnosti, otklanjanje bugova i procenu dugoročne održivosti.
“Na trenutke deluje kao da AI piše na brzinu, a mi trčimo za njim s metlom i lopatom,” slikovito opisuje jedan iskusni inženjer iz Silicijumske doline. Uprkos tome, dodaje da je teško zamisliti povratak na stare metode, jer je proces ubrzan višestruko, objavio je TechChrunch.
Prednosti koje je teško ignorisati
Glavna korist vibe codinga jeste brzina. AI alati u nekoliko sekundi generišu ono što bi junior developeru oduzelo sate. Prototipovi se testiraju brže, rutinski zadaci gotovo nestaju, a timovi mogu da se fokusiraju na strateška pitanja i arhitekturu sistema.
Takođe, za manje iskusne programere ovaj pristup može biti izuzetno edukativan – oni uče kroz rad sa AI-jem, vide različite pristupe i brže napreduju.
“AI je kao mlađi kolega koji stalno greši, ali donosi gomilu ideja. Na nama je da filtriramo najbolje,” kaže drugi sagovornik.
Rizici i nevidljivi troškovi
Međutim, vibe coding nije bezopasan. Kod koji generiše AI često nosi sigurnosne propuste, nepoštovanje standarda ili nelogične arhitektonske odluke. Potrebno je mnogo pažnje kako bi se izbegli problemi u produkciji.
Još jedan izazov jeste psihološki: developeri se osećaju manje kreativno ispunjenima. Neki priznaju da im nedostaje “stara škola” kodiranja, gde je svaka linija bila njihovo delo. Sada, umesto da stvaraju, oni uglavnom nadziru.
Balans između ljudi i mašina
I pored toga, većina stručnjaka ističe da je teško ignorisati prednosti. AI menja ulogu seniora, ali im ne oduzima značaj – naprotiv, njihovo iskustvo postaje presudno za filtriranje onoga što je upotrebljivo i bezbedno.
Drugim rečima, dok mašine sve češće pišu, ljudi i dalje odlučuju. Iako se seniori ponekad osećaju kao dadilje, oni su i dalje oni koji usmeravaju i postavljaju standarde.
Kako trend bude napredovao, postavlja se pitanje: da li ćemo jednog dana videti da AI potpuno samostalno piše stabilan kod, ili će ljudska ruka uvek biti ključni faktor? Za sada, iskustvo pokazuje da vibe coding donosi dovoljno benefita da ga developeri prihvate – čak i ako to znači da im je nova uloga više nalik na čuvanje nego na kreiranje.
